Back

ⓘ Riolit je vulkanska stena izgrađena od fenokristala kvarca, sanidina, zatim plagioklasa i neznatne količine biotita, ređe amfibola ili piroksena. Ova kisela mag ..




                                               

Lava

Zavisi od mnogobrojnih faktora: viskoznost hemijski sastav temperatura tip erupcije Sastav varira između krajnje baze 45%-50% silicijuma i krajnje "kiseline" 70%-75% silicijuma. Stene koje predstavljaju rezultat pretvaranja u čvrsto stanje stene održavaju taj sastav. Sadrže često velike kristale koji svedoče da su predhodno boravile u magmatskoj komori i koji su uronjeni u finu masu koja se sastoji od mikroskopskih minerala. Najbazičnije stene, bazalti, crne su boje i sadrže minerale sa malim procentom silicijuma, kakav je olivin. Stene koje se nalaze u među prostoru, kao što je andezit, s ...

                                               

Aegirin

Aegirin ili akmit je inosilikatni član grupe klinopiroksena. Aegirin je natrijski krajnji član serije čvrstih otopina koju čini s augitom. Kemijska mu je formula NaFe, u kojoj se željezo javlja u trovalentnom obliku. U seriji aegirin-augit natrij može djelomično biti zamijenjen kalcijem i dvovalentnim željezom, a magnezij može zamijeniti dio trovalentnog željeza kako bi se neutralizirao naboj. Aluminij također može doći umjesto Fe 3+. Pojavljuje se kao tamnozeleni do smeđi monoklinski dugoprizmatični kristal. Ima staklast sjaj i savršenu kalavost. Tvrdoća mu varira od 5 do 6, a specifična ...

                                               

Plovućac

Plovućac je laka, bela ili siva, izvanredno šupljikava i spužvasta stena, kiselog ili srednjekiselog sastava. Ova visoko mehurasta piroklastično ekstruzivna magmatska stena sadrži riolit, trahit i fonolit.

                                               

Granit

Granit je dubinska magmatska stena. Široko je rasprostranjen u zemljinoj kori. Nastao je hlađenjem i učvršćenjem užarene magme u unutrašnjosti Zemlje. Jedan je od najtvrđih materijala. Pošto je čvrst i otporan materijal često se koristi u građevinarstvu. Stari Egipćani su ga koristili za izgradnju obeliska. Prosečna gustoća granita je 2750 kilograma po metru kubnom. Reč granit dolazi od latinske reči granum, koja znači zrno. Za razliku od drugih magmatskih stena granit nije nađen na Mesecu.

                                               

Magma

Za ostala značenja, v. Magma razvrstavanje. Magma je rastaljeni stijenski materijal koji se nalazi ispod Zemljine površine, a vrlo često se nakuplja u magmastkim komorama. Može sadržavati raspršene krute faze i volatilni materijal. Po definiciji, sve magmatske stijene nastale su iz magme. Magma je kompleksni visokotemperaturni fluidni materijal. Temperature većine magma kreću se u rasponu od 650 °C do 1300 °C, ali vrlo rijetke karbonatitne taljevine mogu biti čak 600 °C hladne, dok komatiitne taljevine mogu biti 1600 °C vruće. Većinom su silikatne taljevine. Sposobna je za prodiranje u sus ...

                                               

Toleitska magmatska serija

Toleitska magmatska serija je jedna od dve glavne serije magmi, druga magmatska serija je kalko-alkalna serija. Magmatska serija je serija članova koji opisuju evoluciju mafične magme, koja je bogata magnezijumom i gvožđem i od nje kristalizacijom mogu nastati bazalt ili gabro. Frakcionom kristalizacijom ove magme može se formirati felzična magma, koja sadrži male količine magnezijuma i gvožđa, a od nje kristalizacijom nastaju riolit i granit. Internacionalna unija geoloških nauka predložila je da se umesto termina toleit, koristi termin toleitski bazalt.

                                               

Opsidijan

Opsidijan je vulkansko staklo tj. vulkanska stena izgrađena skoro potpuno od staklaste materije. Ovaj tip prirodnog stakla, se stvorio u ekstruzivnim magmatskim stenama brzim hlađenjem lave obogaćene lakim materijalima, a posebno silikatima, tako da se nisu stigli formirati kristali. Opsidijan se uobičajeno nalazi na krajevima riolitske lave, gde je hlađenje lave brzo. Pošto nemaju kristala opsidijanske oštrice mogu doseći molekularnu tankoću, tako da se znaju koristiti kao oštrice skalpela.

Riolit
                                     

ⓘ Riolit

Riolit je vulkanska stena izgrađena od fenokristala kvarca, sanidina, zatim plagioklasa i neznatne količine biotita, ređe amfibola ili piroksena. Ova kisela magmatska stena pripada grupi kenotipnih izlivnih ekvivalenata granita.

                                     

1. Nastanak i karakteristike

Nastaje kristalizacijom kisele lave na površi Zemlje. Minerali koji izgrađuju riolit su:

  • kvarc,
  • bojeni minerali: biotit i hornblenda,
  • alkalni feldspat: sanidin,
  • sporedni minerali: apatit, cirkon, sfen.

Na osnovu karaktera feldspata, prirode bojenih minerala i strukture rioliti se dele na kalkoalkalne i alkalne riolite. Poslednji pored alkalnog feldspata sadrže i alkalne amfibole i piroksene.

Struktura riolita je holokristalasto porfirska do vitrofirska, dok je njegova tekstura fluidalna.

                                     
  • manje viskozne od većine SiO2 bogatih magma, poput onih iz kojih nastaje riolit Niska viskoznost vodi do blagih, manje eksplozivnih erupcija. Karakteristike
  • sadrži male količine magnezijuma i gvožđa, a od nje kristalizacijom nastaju riolit i granit. Internacionalna unija geoloških nauka predložila je da se umesto
  • predeo Mominog kamena i predeo Džepske reke javljaju se andeziti, daciti i rioliti U vranjskom području postoje i peskovite aluvijalne naslage i rastresiti
  • dioksida, obično 70 ili više. Njegov sastav je veoma sličan granitu ili riolitu Opsidijan je metastabilan na zemljinoj površini, tj. vremenom se staklo
  • stijene uzrok znatne mineralizacije kao što su andezit, bazalt, trahit, riolit i subvulkanske hipabisalne stijene. Rudna ležišta u ovim stijenama mogu

Users also searched:

...